ТРАДИЦИЈА ШКОЛСТВА У ЦРЕПАЈИ ДУГА ЈЕ 246 ГОДИНА
(1777-2023)
Када је 1935. год. Светомир Д. Милановић представљао својим читаоцима Црепају, записао је:
“Село на домаку Београда. Не може се рећи ни да је село. Црепаја представља прелаз између села и вароши. Обичаји и манири и једног и другог. Складна мешавина модерног и старинског… Ни једно село у Јужном Банату не школује више деце од Црепаје. Не само у основној, већ и у стручним школама и на Универзитету. Отуда долази и овај прелаз, по чему је Црепаја и позната…“(По равном Банату, 124-125 стр.)
Вечито на прелазу између села и вароши, где се модерно укршта са традиционалним, Црепаја је након самог оснивања прихватала све новине и веома дуго била напредно место за многа дешавања и појаве. У том смислу одмах након коначног формирања места, појавила се потреба за оснивањем школе, уклапајући се у опште друштвене прилике и тенденције тадашње царевине које су биле усмерене ка ширењу просвећености.
Тако школа у Црепаји почиње са радом 1777. год. у свештеничком дому попа Луке Илијевића који је био први црепајачки учитељ. Своје ђаке је учио ономе што је и сам знао: читати, писати, рачунати, уз науку о вери која је била на првом месту. Због одредбе о материјалним условима по школама, у Црепаји се исте године почела градити прва школска зграда од набоја, која је трајала 55 година.
Прва школска зграда од тврдог материјала подигнута је 1832. год. о државном трошку, близу цркве, са њене североисточне стране. Имала је три учионице за мушку и женску децу српске националности, са наставом на српском језику, као и једну учионицу за децу официра и службеника са наставом на немачком језику.
Школа у Црепаји прати све фазе развоја школства у Банату. Након веома успешног периода граничарског школства наступа период преврата на овим просторима а са њима наступају и промене у школству.
Почетком 20. века појавио се озбиљан проблем простора школе, тако да општина у Црепаји подиже две школске зграде између 1900. и 1904. године. Под истим кровом бивају смештене државна школа са петим и шестим разредом, а у другој згради забавиште са ординацијом лекара.
Нагли прекид континуираног рада дешава се за време Другог светског рата (1941.-1944. год.) када је већина школа претворена у немачке магацине. Школа у Црепаји је и тада радила .
Након ослобођења нова држава установљава школски систем на основама масовности, ширењу елементарне писмености, марксистичким правима и једнакости свих. Зато у овом периоду црепајачка основна школа доживљава највећу експанзију. Након ослобођења школа је имала десет одељења (забавиште, осам нижих и једно више одељење), а радило се у пет учионица (укупно 485 деце). 1952. год. школа броји још два одељења, а почиње и изучавање француског језика.
Новим законом 01. септембра 1953. год. долази до спајања основне школе и непотпуне гимназије и формира се тзв. Осмољетка, тј. Осмогодишња основна школа са обавезним школовањем. Тих година у Црепаји се појавио озбиљан проблем простора за извођење наставе. Тако је изградња почела 1955. год, да би се прве клупе уселиле школске 1956/57. године.
Свечано отварање школе 1957. год. означава ново поглавље у историји црепајачког школства.Име је добила по црепајачком револуционару Сави Жебељану – Жеби, који је иначе и сам некадашњи ђак ове школе. Тако је нова школа у духу времена изградње и полета брзо постала једна од најугледнијих у Јужном Банату.
Још једна изградња почела је 1978. године, када је постојећа зграда била мала да прими преко 800 ђака, колико је у том тренутку бројала школа. По архитектонском решењу припојен је анекс са учионицама и дограђена је фискултурна сала у наставку. Овако дограђена школа, почела је са радом школске 1980/ 1981.
Тадашња фискултурна сала је имала 400м2 терена, свлачионице и канцеларије, као и мокре чворове. Како се развијао школски спорт и спорт у селу, по одлуци Школског одбора и Општинског већа Општине Ковачица, кренуло се у пројектовање нове фискултурне сале 2019. године.
Изградња нове модерне фискултурне сале почела је на месту срушене сале 2020.године , а завршетак радова очекујемо 1. ептембра 2023. Она има 1500 м2 терена, 300 места за седење, купатила, свлачионице, канцеларије, билетарницу и теретану, као и салу за аеробик.
